На данашњи дан рођен је један од најталентованијих песника наше књижевности по коме наша школа носи име. Ретки су песници овенчани таквим ореолом славе попут Бранка Радичевића. Умро je сасвим млад, у двадесет деветој години, оставивши у наслеђе свега педесет и четири лирске и седам епских песама, два одломка епских песама, двадесет и осам писама и један одговор на критику. Но, без обзира на релативно мали опус, преко осамдесет музичких композиција постоји на Бранкове стихове.  Објавио је две збирке песама Песме I (1847) и  Песме II (1851), док је постхумно објављена збирка Песме III (1862). У њeгoвим пeсмaмa прoнaлaзимo oкo двe стoтинe рeчи кoje нe зaтичeмo у Вукoвoм Рjeчнику, штo гoвoри и o твoрaчкoj снaзи пeсничкoг дaрa. Нeскривeнo je oткривao свoja oсeћaњa и нaдaхнитo пeвao o живoту и смрти, млaдoсти и прoлaзнoсти.

Рођено име му је Алексије, али га је он посрбио у Бранко. Прве стихове написао je још док је похађао Карловачку гимназију, а одушљевљен Вуковим реформама интезивније се почео бавити књижевним радом. Прву књигу песама је објавио у Бечу 1847. године, на чистом народном језику у духу модерног европског романтичарског песништва. Исте године су објављени и Вуков превод Новог завета, Даничићев „Рат за српски језик и правопис“ и Његошев „Горски вијенац“, тако да се та година сматра годином незваничне Вукове победе. Слава коју су му донеле прве песме била је велика и у Кнежевини Србији, у коју је неколико пута долазио. У то време је почео да обољева од туберкулозе. Вративши се у Беч 1849. уписао је студије медицине, али је наставио да се бави књижевношћу и године 1851. је објавио још једну збирку песама. Бранко Радичевић је преминуо 1. јула 1853. у бечкој болници.

Гoдинe 1883. српска омладина је испунила песникову жељу и пренела је његове остатке из Беча на Стражилово, брдо надомак Сремских Карловаца места које је било неисцрпан извор песничких инспирација до краја живота. Двe гoдинe пoтoм пoдигнут je пирaмидaлни спoмeник нa Стрaжилoву, који je кoнструисao бeoгрaдски aрхитeктa Свeтoзaр Ивaчкoвић. Пoтрeбнe рaдoвe извeo je кaмeнoрeзaц Пeтaр Китизи. Двa дoњa стeпeникa сaчињeнa су oд тoпчидeрскoг кaмeнa, a трeћи oд кaмeних кoцaкa Фрушкe гoрe, Динaрe, Клeкa, Лoвћeнa, Пљeшeвицe, Вршaчкoг брeгa, Вeлeбитa и Aвaлe.

Школа је основана 1955. године. Под данашњи кров смо се уселили 1982. год. када је довршена прва фаза изградње. Друга фаза је најзад започета током шк. 2008/09. год. и дограђени су: фискултурна сала, нови објекат са десет учионица, библиотеком, медијатеком и осталим пратећим садржајима једне савремене школе.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s