Овај дан се званично обележава од 1999. године у свим земљама чланицама УНЕСКА. Празник матерњег језика славио се у Бангладешу  (бивши Источни Пакистан) од 1952. године. Наиме, Мохамед Али Јинах, гувернер Пакистана, прогласио је Урду јединим званичним језиком Западног и Источног Пакистана. Народ Источног Пакистана (данас Бангладеш), чији је матерњи језик Бенгали, почео је протесте против ове одлуке. Протесте су започели студенти 21. Фебруара 1952. Током протеста, полиција је отворила ватру и убила неколико њих. У знак сећања на жртве овог протеста у Даки у Бангладешу подигнут је споменик Схахед Минар  (споменик мученицима) који је постао симбол Дана матерњег језика. Након што је неколико пута рушен, овај споеник је добио своју коначну верзију, четири рама који представљају четири настрадала студента и дупли рам који представља њихове мајке и земљу.

Овај дан се обележава ради популарисања језичке и културне разноликости и мултилингвизма. Истовремено указује се на значај чувања матерњег језика и спречавење нестајања појединих језика, будући да подаци показују да у свету годишње одумре око 25 различитих језика. Највише су угрожени језици са малим бројем говорника као и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти. Низом манифестација које прате овај дан људи се подстичу на очување свој матерњег језика, али и на учење и употребу више језика.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s