Дан Светог Саве, као школске славе, се помиње први пут 1735. године и то у документима Карловачке српско-латинске школе коју су основали Руси. У Карађорђевој Великој Школи (1808-1813.) било је звоно на којем је био урезан лик Светога Саве. То звоно је остало неоштећено у току свих ратова устанака и превирања у Србији, и 1840. год. је пренето у Лицеј, који је 1863. год. прерастао у Велику школу, из које је 1905. године израстао Београдски универзитет.
Кнез Милош Обреновић је 1823. године донео наредбу да се дан Светог Саве слави као школска слава.

На овогодишњем Светосавском конкурсу који спроводе пријатељи деце Земуна и библиотека Свети Сава са литерарним радовима учествовали су Гвозданић Павле из одељења 3-2 и Пауновић Анђела ученица 7-4. За литерарни рад награду је добио ученик ГВОЗДИЋ ПАВЛЕ.

На доделу награде иде са мамом и учитељицом Љиљаном Мијић 26.1.2012. у градску библиотеку.

Поносимо се нашим учеником који се исказао својим талентом. И поред много обавеза  налази времена да се припрема и за читалачку значку.

Гвоздић Павле

                                              ПРЕД ДЕЛОМ СВЕТОГ САВЕ

Некада давно један мали дечак, Растко, прави принц, одрекао се свог богаства и кренуо путем скромности, истине и правде. Тада није ни слутио да ће у свом народу постати први у свему. То није радио да би се такмичио са некима, већ из љубави према Богу и жељи да  његов народ  постане писменији, храбрији. Као првог просветитеља, њему  у част , у свим школама обележава се слава Свети Сава. Некада давно учитељима је саветовао: ,, Онога кога учиш, треба да чујеш, да га охрабриш, волиш и поштујеш”. Ученицима својим говорио је да је учење радост и храна за душу и тело, да стално траже нову светлост у лепотама овог света. Данас, више него икад, сви би требало да помислимо на Светог Саву. Требало би да се запитамо, ко би од нас био спреман да се одрекне богатства и моћи због свог народа и будућих поколења.

Његове речи и поруке треба свако од нас да се сети и да имамо меру у свему. Треба да будемо хумани и да помогнемо онима који су у тешкој ситуацији.

Пауновић Анђела

        Пред ликом Светог Саве

Шетајући градом поглед ми се зауставио на прелепој грађевини. Тај бели бисер окупан светлошћу просто је сијао у ноћи. Мисли су ми одлутале ка човеку чије име носи овај храм.

Свети Сава је био повучен, добар и мудар човек. Својим делима и својом добротом био је светионик изгубљеним душама. Болеснима је помагао и уливао им снагу и вољу за бољи живот. Волео је свој народ и био је одан својој вери. Ишао је од човека до човека трудећи се да им пренесе своју мудрост. Није правио разлику међу људима. Свима је несебично давао своју љубав.

Свети Сава је последња нада да обасја пут онима који су скренули са пута човечности и људских врлина. Кроз историју наш народ бранио је своје огњиште и чувао врлине православља, зато је Свети Сава друго име српског народа. Много је мудрих глава живело у нашој прошлости, али је Свети Сава на том звезданом небу заузео посебно место. Он је звезда водиља генерацијама које стасају и желе да постану добри људи.

У стварност ме је вратила весела дечија граја у прелепом парку испред самог храма. Седећи на клупи осећам спокој и као да црпим неку нову снагу за будући живот. Лик Светог Саве ме окрепљује и даје ми моћ да схватим ко сам и како у животу да поступим.

Мислећи на њега схватам које су то стазе којима треба ићи у животу, а да сачувам душу и људскост у себи. Надам се да ће и овој веселој и безбрижној деци он бити звезда водиља у животу.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s