УРОШ ПЕТРОВИЋ

Урош Петровић је рођен 1967. Године  Горњем Милановцу, од 1975. живи и ради у Београду.
Поред књижевности, бави се илустрацијом, фотографијом и дизајном. Објављивао је приче, чланке, песме, илустрације и фотографије у мноштву летописа, дневних новина, часописа и антологија (Летопис Матице српске, Натионал Геограпхиц, Политика, Монс Ауреус, Знак Сагите, Детињство, Гениус Домус, Рефото, Наш траг, Путеви културе, Емитор, итд).
Као аутор епа Усуди Балкана, који садржи 10.000 римујућих строфа на једној страници А4 формата, увео је у употребу појам комбинаторне поезије. Награђиван за прозу, поезију и уметничку фотографију. (два пута награда Доситејево перо, два пута награда Невен, награда компаније Новости Гордана Брајовић, награда Змајевих дечјих игара Раде Обреновић, најуспешнији аутор Атипике, и награда за прозу – Књажевац, номинација за међународну награду Мали Принц за роман Авен, повеља Момчило Настасијевић за поезију, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, итд.)

Оснивач је и уредник глобалног Mensa World Photo Cup-a. Излагао на више самосталних и групних изложби илустрације и фотографије, у земљи и иностранству. Један је од најуспешнијих решавача IQ X теста на свету. Члан је међународних удружења уметника Vinci Artists i Poetic Genius Society. Председник је Менсе Србије.

Загонетне приче Уроша Петровића су добитник награде Невен за најбољу научно популарну књигу и награде Доситејево перо (2008).
Пети лептир проглашен је од стране Змајевих дечјих игара за најбољи роман за децу и младе у 2007. години и додељена му је награда Раде Обреновић.
Књига Мистерије Гинкове улице добила је награду компаније Новости „Гордана Брајовић“, као и награду „Невен“.
2011. године добио је награду Змајевих дечјих игра за допринос савременом изразу у стваралаштву за децу.

Библиографија:

1. Авен и јазопас у Земљи Ваука, роман, 2003, 2005.

2. Приче с оне стране, приповетке, 2004.

3. Загонетне приче – књига прва, 2006.

4. Загонетне приче – књига друга, 2006.

5. Пети лептир, роман, 2007.

6. Загонетне приче – књига трећа, 2007.

7. Мистерије Гинкове улице, 2008.

8. Загонетне приче – књига четврта, 2009.

9. Мрачне тајне Гинкове улице, 2011.

Урош Петровић је гостовао у нашој школи 2009. године и представио  три књиге Загонетних прича.

СЛОБОДАН СТАНИШИЋ

Слободан Станишић (9. јула 1939), један од најпродуктивнијих и најчитанијих српских писаца за децу и младе, деценијама је присутан на литерарној сцени. Његова поезија, проза и драмско стваралаштво награђени су готово свим наградама које се у Србији додељују ствараоцима за децу и младе. Живи и ствара у Београду где је завршио Филолошки факултет и Факултет драмских уметности, одсек драматургије.

Цртао карикатуре за многе домаће и стране листове, током година уређивао бројне радио и телевизијске програме за које је добијао висока признања и награде РТС. Био је уредник дечјег листа Невен, а потом часописа Лењи Гаша, Змај, Чика Јова (Швајцарска), а од 19962001. одговорни уредник Програма за децу и младе РТС-а.

Познат је по великом броју књижевних сусрета, на којима глуми, рецитује и црта на лицу места, користећи десетогодишње искуство сарадње са „Јежом“ док је радио као карикатуриста.

Превођен је на енглески, руски, белоруски, кинески, шведски, мађарски, румунски, бугарски, словачки, русински…

Објавио је више од 70 књига романа, збирки прича и песама, аутор је и 9 антологија и сценарија за многе телевизијска емисије и серије.

 

Објавио је 24 романа, од којих су најзначајнији:

  • Танго за троје (награда „Политикин забавник“ – најбоље дело за младе 1992, књига године Колашин (1993.) и годишња награда Фестивала хумора за децу, Лазаревац (1993.))
  • Алек трејд (награда «Раде Обреновић» Змајевих дечјих игара – најбољи роман за младе 1998.),
  • Двоје на ветру
  • Цвонки 1-7, (од којих је „Цвонки и вилин коњиц“ добио Доситејево перо 2003. године),
  • Душан принц сунца
  • Душан, дечак на престолу,
  • Душан и Дурундило,
  • Пластична кифла
  • Зелена зуа

Збирке прича и песама:

  • Плаве шаргарепе,
  • Осмица са брковима,
  • Коцкасте лубенице (књига године, награда Вечерњих новости „Гордана Брајовић“ Алексинац 1998.),
  • Била једном два робота,
  • Принцеза солитера,
  • Како се каже: волим те,
  • Децо паркирајте се,
  • Не дирај Весну,
  • Чекам те,
  • Имам госта из друге галаксије,
  • Вечерас долазим касније кући,
  • Не користи руж за усне

Позоришни комади: Јава у Сновиграду (Позориште младих, Нови Сад),

Монодраме: Мађија (у извођењу Бранке Веслиновић), Помешани лончићи (Ивана Деспотовић), Ретка тетка (Ружица Сокић), Зашто је ћутао Игор (Рада Ђуричин);

Радио драме за децу: Била једном два робота, Излет на чудно зелено, (прва награда на јавном конкурсу Радио Београда), Никола и страшни Змај, Дружење са Ивицом Смејачем;

Радио комедије: Роботи (1965.), Џепни зоолошки врт (1967.), Хиљаду неједнаких комадића (1975.), Кућерина, Витаминизирана Плаутоменехмијада, Пасја ноћ.

 

Награде

Добитник је награда „Политикин забавник„, „Стара маслина“ за животно дело, „Златног лептира“ за песничко стваралаштво „Златног кључића“ града Смедерева, „Златног Гашиног пера 98“, награде Културног центра и библиотеке града Алексинца за подстицај и унапређење дечје литературе, награде Вечерњих новостиГордана Брајовић„.

Добитник је Повеље Змајевих дечјих игара за трајан допринос и унапређење литературе за децу, а био је и домаћин-носилац Змајевог штапа на Змајевим дечјим играма 1993.

Роман „Љубав звана радио“ награђен је наградом „Невен“ за најбољу дечију књигу у 2010. години;

Добитник је награде Принц дечијег царства за 2011. годину.

Многа од набројаних дела штампане су у више издања, а роман Душан принц сунца био је најчитанија књига у дечјем одељењу новосадске Градске библиотеке 2002. Награду дечје критике „Доситејево перо“ добили су Душан принц сунца (2000), Лучка капетанија (2001) и Цвонки (2003).

Слободан Станишић је посетио нашу школу 2011. године и представио свој роман „Љубав звана радио“, који је награђен наградом „Невен“ за најбољу дечију књигу у 2010. години, као и роман „Вулкан на Теразијама“ и збирку песама „Трач о нама“. 

ДАРКО ГЛАВАШ

   Дарко Главаш рођен је у Крчедину 1974. године. Објавио је књиге „Мудријаш“ и „Мудријаш 2“ и дидактичку игру „Домино азбука“. За ову игру награђен је специјалном дипломом на међународном фестивалу иновација, знања и стваралаштва „Тесла Фест“. У књизи „Мудријаш“ кроз приче, песме и народне умотворине представља деци свет народне традиције и указује на животне мудрости.

Дарко Главаш је гостовао у нашој школи 28. марта 2012. године и представио своју другу књигу „Мудријаш 2“ ученицима нижих разреда. На оригиналан и духовит начин говорио је о ономе што књига нуди деци, претворивши промоцију у игру коју су деца одушевљено прихватила.

РАДИСЛАВ ЈОВИЋ

Радислав Јовић је рођен 1. децембра 1956. године у селу Кисељаку код Зворника.
Школовао се у Салашу Ноћајском, Мачванској Митровици, Рајловцу код Сарајева и у Београду. Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи и ради у Земуну.
Објавио је књиге поезије:  Између две тишине (прво издање на македонском језику, 1985. године), Ако буде јутро (1991. године), Откриће срца (за децу, 1993. године), Песме, (1997. године), Плави поглед (за децу, 1998. године), Између две тишине (друго измењено и допуњено издање, 2000/2001. године), Књига лепих жеља (за децу, 2006. године) и Дворац.

Песма Радислава Јовића „У срцу земље Србије“, на завршној вечери 15. Фестивала песника за децу „Булка“ 2008. године, према оцени жирија Фестивала проглашена је за најбољу.

СИМО ПОТКОЊАК


Симо Поткоњак је рођен 29. фебруара 1952. године у Брезовцу код Слуња. Од 1961. године живи у Инђији, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1978. године. Данас је запослен у Народној библиотеци Србије у Београду.

 Самостална дела почео да објављује од 1994. године.

  • ·  Кибицери: приповетке. – Нови Сад: Прометеј.1994; 2.изд.1995.
  • ·  Марта и кузол: роман. – Београд: Просавета, 1996.
  • ·  Војник од теста: романдрама. – Београд: Чигоја штампа, 1997.
  • ·  Мандуша: приповетке. – Нови Сад: Прометеј, 1998.
  • ·  Накарада: драма. – Београд, Чигоја штампа, 2000.
  • Повратак на извор: роман. – Београд, Чигоја штампа, 2001.

Симо Поткоњак је на почетку школске 2011/ 2012. године представио у нашој школи своју збирку песама за децу „Ветропир и бумбари“.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s