Литерарни конкурс Да сам ја неко…

Уобичајен

На литерарном конкурсу „Да сам ја неко…“ учествовали су ученици свих узраста, а најуспешнији радови биће објављени у школском часопису „Бранко“.

Да сам сликар
Да сам ја сликар, по води бих цртао разне ноте. Ноте бих цртао јер мислим да је музика најлепша уметност. Оне би играле по води, па би рибе и друге животиње могле да уживају у музици. Славиле би рођендане, а разигране ноте биле би веселе домаћице. Послужење би било богато:виолински кључеви, лествице, паузе, четвртине… Зато ми је слушање музике највеће уживање, јер ми разигра машту, а слике у мојој глави само се нижу.Све те слике волео бих да знам да насликам и њима украсим своју собу.
Немања Лукић 3/2

Да сам Солон у овом времену променио бих…
Солон је у шестом веку пре нове ере својим реформама настојао да сиромашном становништву поправи друштвени положај. Укинуо је обичај дужничког ропства. Становништво је поделио у четири разреда према приходима који су остваривали са својих поседа. Сви су имали своје обавезе у рату и миру.
Да сам ја Солон у овом времену изградио бих још школа и тако смањио неписменост у народу. свако место у земљи би имало савремени дом здравља, који би био опремљен медицинским апаратима за рано откривање болести. Свако би могао да добије квалитетну здравствену негу без чекања у реду. подигао бих још верских, културних и спортских установа. Народ бих усмерио да поштује своју историју и своје претке. Обавезао бих народ да поштује културна и верска опредељења других народа. У народу бих развио еколошку свест и тако би Србија постала еколошка и угледна земља. Забранио бих трговину цигаретама и оштро кажњавао трговину дрогом. На тај начин становништво Србије би било здравије, а омладина сигурнија.
Основао бих савремену војску која би у случају непријатељског напада могла да одбрани државу.
Државу бих уредио на основу закона и принципа успешних држава из прошлости. Записао бих веома строге законе који би се спроводили и поштовали. Исплатио бих спољне дугове и не бих се више задуживао. Када бих хтео да неку акцију спроведем у дело, одржао бих гласање на нивоу земље, како бих знао шта је најбоље за народ.Служио бих свом народу и трудио се да Србија постане успешна независна држава.
Александар Поповић 5-5

Да сам ја неко

Свако дете и сваки човек замишља да је баш он тај који себи може да промени судбину на боље. Како сви људи, тако и ја.
Само, код мене је проблем то што желим да променим историју. То бих урадио када бих био велики научник и велики физичар. Направио бих машину за пут кроз време. Недоумице у вези историје сазнао бих кроз то веома занимљиво путовање. Помогао бих Србима у рату са Османским царством, одбранио бих је од Аустро-Угарске и покушао да умањим број жртава у Другмон светском рату. Пошто је то немогуће и што би наш народ рекао : „Далеко су звезде“ , имам план „Б“ .
Волео бих да сам одрасла и веома битна особа у Србији, ионако јој треба велика реформација. Доста ми је свега, јер не могу да схватим, нити разумем како је до овога дошло.
Мама и тата се муче да ми обезбеде нормалан живот, али никако да им крене набоље. Тата иде на посао без једног бубрега, са пластичним куком и још као „со на љуту рану“ , ради на црно. Мама и да хоће да ради укочила, би се на послу. А зашто, зато што има дискусхернију и лумбоишијалгију.
Шта рећи на све то?
Нове генерације су све горе и горе. Почињу да пуше цигаре у петом разреду, а користе наркотике у средњој. Како то неко може да дозволи?
Због таквих ствари бих и желео да будем важна личност Србије. Са значајним местом увео бих реформе. Били би сви једнаких права, да се искорени мито у овој, већ давно, успаваној Србији. Научио бих људе да воле и цене све око себе, што је Бог створио. Помирио бих давно посвађану браћу. Јер ако се Срби не сложе, никада неће ни постати јаки.
Забранио бих увоз и производњу дувана и других штетних производа. И нешто што никада не бих изоставио, треба учити децу да поштују и цене родитеље и оно што им они пружају.
Да би све ово постигли, морамо да прво променимо себе, а после да се побринемо за свет. Одрасли, покушајте да се нађете на мом месту. Зажмурите, утоните у свет маште и промените ваш мали свет у глави набоље.

Никола Бркић 7/4

Да сам ја неко

Да сам ја неко ко припада негде, да сам ја неко кога не пљују и смеју му се свуда где прође. Волела бих да припадам неком друштву у ком ме не понижавају, не оговарају, не користе. Да сам ја неко кога неко разуме. Иако не скидам осмех са лица, изнутра ми моја туга цепа срце, душу, понос… Па тако поцепана и даље држим свој осмех на лицу, па те људе спуштам доле да им покажем да сам ја ипак неко. Да ја могу да покажем да нисам неко ко љуби туђе стопе, да сам ја неко свој. Увек сам желела да будем позната, па да тима који су ме пљували зачепим та уста. Да сам ја неко коме снови могу да се остварју.

Аћимовић Ирина VII4
ОШ „Бранко Радичевић“
Батајница

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s