Литерарни конкурс ,,Кад имаш пријатеља имаш све“

Уобичајен

DSCN4323                           

Дана 13.12.2013. у 12,00 сати у школској библиотеци одржан је поново сусрет ученика три Батајничке школе: ОШ,, Б. Палковљевић Пинки“, „С. Голубовић Митраљета“ и „Бранко Радичевић“ у сарадњи са Тимом за заштиту деце од насиља. Повод сусрета – нова тема и ново узбуђење. На конкурсу се чуо глас 30 ученика, односно 5 радова из млађе смене и 5 радова из старије за сваку школу.

Жири који су чинила четири  члана из сваке школе, односно два ученика из Вршњачког тима и два из Ђачког парламента помно су слушали радове и оцењивали.

И  овог пута ученици су изнели свој став и емоције  о другарству и смислу живота које оно даје сваком од нас. Као прави домаћини наши ученици су први кренули са читањем радова

Тијана из 4-6 је написала:,, Друг теби срећу даје, док ти њему чоко банане“. Ирена је написала стих: ,, Пријатељство је вредније од злата то ће ти рећи твој тата“. Ученик 4. разреда из „Митраљете“ Вања Вркљан   мудро се осврнуо на лажне и виртуелне пријатеље, али је истакао да ћемо  у животу наћи само једног или два који ће наћи праву реч када  нас нешто јако заболи.

Ученица из „Пинкија“ из старије смене  у веома озбиљном размишљању о пријатељству упутила нам је поуку – Само ако си добар  и чиниш добро, тако ћеш најлакше стећи и сачувати друга.

После прочитаних радова жири је имао најтежи део посла, да среди утиске и оцени радове.

Сабирањем бодова 1. место у млађој смени освојио је ученик Вања Вркљан 4-1 из „Митраљете“, 2. Место Анђела Антић 4-2 из „Бранка“ и 3. место поново „Митраљета“ и намлађа учесница 2-5 разред, Анастасија Ројтер.

У старијој смени, по мишљењу жирија 1.место  освојио је Никола Бркић 8-4 из школе домаћина, 2.место Сабина Сали  5-4 из „Митраљете“ и 3. масто Теодора Вучковић 6-1 такође из „Митраљете“.

За освојена прва три места ученици су добили награде – књигу „Баштина српског народа“, као и „Мој еколошки атлас“ и школски прибор.

Надамо се да ће овај сусрет покренути нова другарства између ових даровитих ученика, а она ће једнога дана у средњој школи прерасти у право пријатељство. Ако то остваримо онда смо постигли и наш циљ.

Advertisements

ДРУЖЕЊЕ СА ПИСЦЕМ – велики одмор са Јасминком Петровић

Уобичајен

У среду, 11.12.2013. у нашој школи поново је гостовала Јасминка Петровић, један од омиљених дечјих писаца и аутор књига: „Секс за почетнике“, „Бонтон“, „Ово је најстрашнији дна у мом животу“, „Како постати и остати глуп“, „Породица“, „Уџбеник за заљубљивање“.

Ученицима наше школе књиге Јасминке Петровић су једне од омиљених у библиотеци. У дружењу са Јасминком,  уз смех и шале, разговарали су о томе „како себе спречити да учиш“, како „млатити празну сламу“ на часу, „зашто да се заљубиш“, о лепом понашању, породици, одрастању и другим темама које су актуелне у пубертету.

IMG_20131211_151341_044 IMG_20131211_151314_223 IMG_20131211_151301_488 IMG_20131211_151242_922 IMG_20131211_151237_140

Поводом дана школе у среду, 24.4.2013. у библиотеци одржан је литерарни сусрет наше три школе у Батајници ТЕМА СУСРЕТА: ,, ДА САМ ЈА НЕКО“

Уобичајен

У току првог полугодишта школске 2012/13. године представници тимова за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања све три батајничке школе су се договориле да направе заједнички конкурс на тему „Да сам ја неко“ у циљу утврђивања заштитне мреже у локалној средини.

У пријатнoj атмосферi ученици из батајничких школа „Светислав Голубовић Митраљета“,  „Бошко Палковљев Пинки“  и „Бранко Радичевић“  су презентовали своје радове који су победили на конкурсу не тему „Да сам ја неко“. Сусрет су започели ученици 3/5 разреда из „Митраљете“, уједно и најмлађи учесници и читали своја мала уметничка дела. Сви радови су били веома разноврсни, али нажалост проткани мучним животом, сиромаштвом и немоћи да то промене. Ученици у својим радовима тугују, пате, саосећају са родитељима, изгубљеним другом. Сузе нису изостале ни деци, ни нама присутнима, јер су у своје радове унели себе и своје емоције. Мало радости  унеле су ученице које су желеле да постану глумице, директорке школе, као и учитељице.

Све ово што су рекли талентовани, даровити ученици из све три батајничке школе нико лепше и не може рећи, а све је заједно доприноси промовисању хуманих вредности у нашој малој социјалној заједници, утврђивање добрих, другарских односа и сарадње међу локалним школама и вршњацима.

Надамо се да ће овакви сусрети трајати и помоћи одраслима да чују глас деце. Овога пута то су били следећи ученици:

Из ОШ „Светислав Голубовић Митраљета“: Вања Вркњан 3/1, Теодора Драговић 3/2, Емилија Тадић 3/5, Треодора Милошевић 3/5, Тамара Грујић 3/5, Никола Радишић 3/5, Јелена Балиновић 4/3, Сабина Сали 4/4, Милица Русић 5/1 и Теодора Вучковић 5/1.

Из ОШ „Бошко Палковљев Пинки“: Душица Милић, Андријана Ненадић, Анита Видић, Кристина Врањеш – сви из 8. разреда, Анастасија Бијелић, Јелена Илић, Љубица Калањ – сви из 5. разреда.

Из ОШ „Бранко Радичевић“:  Никола Бркић 7-4, Данијел Арчаба 5-3, Алекса Савић 7-2, Богдан Милићевић 7-2, Јована Скокин 6-1.

 Slika0545 Slika0546 Slika0547 Slika0548

Читалачка значка 2013

Уобичајен

Одржани су завршни разговори за Читалачку значку у нашој школи 9.априла 2013. Учествовало је девет ученика нижих разреда, док су категорији старијих разреда учествовале ученице 8-3 разреда Јована Плавшић и Маша Кривошић, које сваке године учествују на овом такмичењу и освајају значајна признања. У пријатној атмосфери и са великом ентузијазмом ученици су водили разговор о прочитаним делима са библиотекарима из градске библиотеке „Свети Сава“.

Литерарни конкурс Да сам ја неко…

Уобичајен

На литерарном конкурсу „Да сам ја неко…“ учествовали су ученици свих узраста, а најуспешнији радови биће објављени у школском часопису „Бранко“.

Да сам сликар
Да сам ја сликар, по води бих цртао разне ноте. Ноте бих цртао јер мислим да је музика најлепша уметност. Оне би играле по води, па би рибе и друге животиње могле да уживају у музици. Славиле би рођендане, а разигране ноте биле би веселе домаћице. Послужење би било богато:виолински кључеви, лествице, паузе, четвртине… Зато ми је слушање музике највеће уживање, јер ми разигра машту, а слике у мојој глави само се нижу.Све те слике волео бих да знам да насликам и њима украсим своју собу.
Немања Лукић 3/2

Да сам Солон у овом времену променио бих…
Солон је у шестом веку пре нове ере својим реформама настојао да сиромашном становништву поправи друштвени положај. Укинуо је обичај дужничког ропства. Становништво је поделио у четири разреда према приходима који су остваривали са својих поседа. Сви су имали своје обавезе у рату и миру.
Да сам ја Солон у овом времену изградио бих још школа и тако смањио неписменост у народу. свако место у земљи би имало савремени дом здравља, који би био опремљен медицинским апаратима за рано откривање болести. Свако би могао да добије квалитетну здравствену негу без чекања у реду. подигао бих још верских, културних и спортских установа. Народ бих усмерио да поштује своју историју и своје претке. Обавезао бих народ да поштује културна и верска опредељења других народа. У народу бих развио еколошку свест и тако би Србија постала еколошка и угледна земља. Забранио бих трговину цигаретама и оштро кажњавао трговину дрогом. На тај начин становништво Србије би било здравије, а омладина сигурнија.
Основао бих савремену војску која би у случају непријатељског напада могла да одбрани државу.
Државу бих уредио на основу закона и принципа успешних држава из прошлости. Записао бих веома строге законе који би се спроводили и поштовали. Исплатио бих спољне дугове и не бих се више задуживао. Када бих хтео да неку акцију спроведем у дело, одржао бих гласање на нивоу земље, како бих знао шта је најбоље за народ.Служио бих свом народу и трудио се да Србија постане успешна независна држава.
Александар Поповић 5-5

Да сам ја неко

Свако дете и сваки човек замишља да је баш он тај који себи може да промени судбину на боље. Како сви људи, тако и ја.
Само, код мене је проблем то што желим да променим историју. То бих урадио када бих био велики научник и велики физичар. Направио бих машину за пут кроз време. Недоумице у вези историје сазнао бих кроз то веома занимљиво путовање. Помогао бих Србима у рату са Османским царством, одбранио бих је од Аустро-Угарске и покушао да умањим број жртава у Другмон светском рату. Пошто је то немогуће и што би наш народ рекао : „Далеко су звезде“ , имам план „Б“ .
Волео бих да сам одрасла и веома битна особа у Србији, ионако јој треба велика реформација. Доста ми је свега, јер не могу да схватим, нити разумем како је до овога дошло.
Мама и тата се муче да ми обезбеде нормалан живот, али никако да им крене набоље. Тата иде на посао без једног бубрега, са пластичним куком и још као „со на љуту рану“ , ради на црно. Мама и да хоће да ради укочила, би се на послу. А зашто, зато што има дискусхернију и лумбоишијалгију.
Шта рећи на све то?
Нове генерације су све горе и горе. Почињу да пуше цигаре у петом разреду, а користе наркотике у средњој. Како то неко може да дозволи?
Због таквих ствари бих и желео да будем важна личност Србије. Са значајним местом увео бих реформе. Били би сви једнаких права, да се искорени мито у овој, већ давно, успаваној Србији. Научио бих људе да воле и цене све око себе, што је Бог створио. Помирио бих давно посвађану браћу. Јер ако се Срби не сложе, никада неће ни постати јаки.
Забранио бих увоз и производњу дувана и других штетних производа. И нешто што никада не бих изоставио, треба учити децу да поштују и цене родитеље и оно што им они пружају.
Да би све ово постигли, морамо да прво променимо себе, а после да се побринемо за свет. Одрасли, покушајте да се нађете на мом месту. Зажмурите, утоните у свет маште и промените ваш мали свет у глави набоље.

Никола Бркић 7/4

Да сам ја неко

Да сам ја неко ко припада негде, да сам ја неко кога не пљују и смеју му се свуда где прође. Волела бих да припадам неком друштву у ком ме не понижавају, не оговарају, не користе. Да сам ја неко кога неко разуме. Иако не скидам осмех са лица, изнутра ми моја туга цепа срце, душу, понос… Па тако поцепана и даље држим свој осмех на лицу, па те људе спуштам доле да им покажем да сам ја ипак неко. Да ја могу да покажем да нисам неко ко љуби туђе стопе, да сам ја неко свој. Увек сам желела да будем позната, па да тима који су ме пљували зачепим та уста. Да сам ја неко коме снови могу да се остварју.

Аћимовић Ирина VII4
ОШ „Бранко Радичевић“
Батајница

БИБЛИОТЕРАПИЈА У БРАНКУ

Уобичајен

Пошто су научили важну ствар за живот- читање, прваци су уписани у библиотеку. Доказано је да књиге лече, па су прваци навалили по своју дозу писаних лекова. Библиотека је и апотека, па смо читањем предупредили све вирусе. Да не претерају са лековима и не постану зависни Славица Денић им је одредила једну дозу недељно, што је прихваћено од ђака првака.

ПОЧЕЛА ЧИТАЛАЧКА ЗНАЧКА

Уобичајен

Традиционална читалачка манифестација у којој учествују ученици и такмиче се почела је половином новембра. Међутим пропозиције су нове и са више захтева, али надам се да неће утицати на ентузијазам наших ученика.

Са млађом сменом ради Славица Денић, а са старијима Јелена Богдановић.